Откуд ја овде

То се и ја питам... Сасвим случајно...

У недостатку добрих филмова прешла сам на књиге. Једно време уопште нисам читала, чак ни новине. Била сам презасићена књигама, али то време је прошло. Прошле године сам прочитала неколико добрих наслова, али сад не могу свих ни да се сетим, а камоли да наведем о чему се у њима ради. На интернету сам пронашла неке занимљиве блогове са књижевним критикама и добила сам жељу да и сама урадим нешто слично.

Зато сам овде.

Пошто брзо заборављам, одлучила сам да почнем да записујем шта сам прочитала. То нисам никад радила, мада сам велики књигољубац и још као мала сам имала белешке са цитатима из прочитаних књига. То ме је некада чинило врло срећном. Тада сам, можда, прочитала и највише књига у животу. А онда је то почело да јењава. Као велики филмофил радије ћу одгледати добар филм који ми не одузима много времена, а заокупља сву моју пажњу и даје ми инспирацију. Међутим, и то зна да досади. Сада сам се вратила својој првој љубави, књигама, и могу рећи да уживам у томе.

Ипак, никад се нисам бавила књижевном критиком и потпуни сам лаик у томе, али имам жељу да забележим која сам дела прочитала, као и о чему се у њима ради и да дам неку своју оцену. Вероватно ћу грешити јер нисам стручна у томе и судим по неким својим мерилима која нису увек адекватна. Сто пута ми се десило да будем одушевљена неким филмом и помислим да бољи не може да буде, а онда ми нечија критика распрши илузије, скрене пажњу на нешто што уопште нисам ни приметила или нисам сматрала битним и то ме некако разочара.

Слично је и са књигама, само што у овом случају желим и сама да имам удела у томе. Књиге ценим по томе да ли могу да их прочитам до краја. Ако ми се нека књига не свиђа, досадна ми је или ми не одговара стил, једноставно ћу је затворити и готово. Не волим ништа да радим на силу. Два пута сам покушала да прочитам Руждијеве „Сатанске стихове“, стигла до 50. стране и баталила. Једноставно не могу, немам појма о чему човек прича. Слично је и са Павићем. Чињеница је да је он један од наших најбољих писаца, номинован за Нобелову награду, део обавезне школске лектире, али ја заиста немам времена да размишљам о томе шта значи „Унутрашња страна ветра“, или „Предео сликан чајем“, нпр.: „Сматрао је да је у архитектури хумор нешто као со на хлебу, да треба имати по једна врата за свако годишње доба, под за дан и под за ноћ, јер звук ноћу иде брже наниже него навише. Имао је косу као сено, сан брз и тврд да је могао чашу разбити. Лево око му је старило брже од десног...“ и тако даље. Ја то не могу. Не желим да размишљам о томе шта је писац хтео да каже. Волим једноставне ствари, разумљиве простом народу.

Овде ћу се бавити управо таквим књигама. Жеља ми је да их прочитам што више, да забележим своје утиске о њима и дам неки свој суд који ће можда, али само можда, бити прихватљив другима. Разлог томе је да покушам да не заборавим шта сам прочитала, односно да запамтим што више детаља и помогнем свом мозгу да побољша памћење које је из часа у час све слабије и слабије.

Књиге сам, иначе, одавно престала да купујем, још након прве селидбе кад смо се живи истеглили преносећи моју библиотеку у нови, изнајмљени стан и од тада сам решила да нећу купити више ни једну једину књижицу докле год постоји градска библиотека. Чему све то бацање пара (што је, можда, и пресудно) на књиге које ћу можда прочитати само једном или ми се нека од њих уопште неће допасти? Не мислим уопште да је предност имати гомилу књига у својој библиотеци. Зато се ослањам на изнајмљивање, а само у случају да ми се нека књига јако, јако допадне, онда и одлучим да је имам у својој колекцији, као на пример „Долазим по тебе и водим те са собом“, од Никола Аманитија (коју, додуше, још нисам купила :P).

Проблем са читањем у последње време представља ми  и врло ослабљени вид који је све слабији и слабији. Диоптрија расте, али слова остају мутна, тако да не могу да читам увек кад пожелим, нажалост, и кад имам времена, јер ми прија само дневно светло и то под одређеним углом, док увече уз светлост лампе само изгубим живце и почнем да се нервирам јер не помаже ни додатно светло, ни лупа, ни сва чуда овога света. Ем лапим, ем ћоравим!

Надам се да ме то неће спречити у остваривању циља који сам себи поставила. За сада сам пуна елана и бодрим се да наставим даље јер, као што сам рекла на почетку, књиге су одувек биле моја највећа љубав и мислим да им толико дугујем.