Љубав малим словима, Франсеск Мираљес

Мираљес је рођен 1968. године у Барселони. Музичар је и писац. Након што је завршио германистику, уређивао је низ књига духовне и психолошке тематике.

Баш као и он, и протагониста његовог романа је завршио германистику и предаје на Филолошком факултету. Иначе је врло усамљена особа и у нову годину улази са депресивном мишљу да се неће десити ништа ново ни значајно. Дане иначе проводи слушајући класичну музику и читајући књиге, највише речнике, од којих му је најомиљенији  They have a word for it, лексикон речи које постоје у само  једном једином језику. У њему проналази објашњења за многе ствари и појаве које га окружују.

Док тако самотно проводи свој живот, у стан му прво улази мачак кога не успева да избаци напоље. Тај његов долазак иницира развој низа догађаја који ће уследити. Прво ће га одвести до комшије Титуса који живи у поткровљу, а кога никада раније није упознао, старог уредника који пише и саставља књиге под псеудонимом, а касније ће и од њега тражити да му помогне у састављању једне. Затим ће се упознати са згодном и младом ветеринарком Меричељ у тренутку када одлучује да задржи мачка, кога одлучује да назове Мишима по имену јапанског писца. Покварена шина на Титусовом возићу води га до сусрета са девојком  Габријелом коју није видео тридесет година, а у сећању му је остала као загонетна девојчица која га је у једној игри пољубила пољупцем лептира. Кроз целу причу прожима се и лик лудог физичара Валдемара, чија специфична појава обилује комиком.

Живот му изненада постаје изразито динамичан и узбудљив. Особе које је упознао обогаћују његов живот на више нивоа, док он има само један главни циљ – да обнови везу са Габријелом, која је у прошлости трајала свега неколико секунди и то док су били деца, што само потврђује чињеницу да је изгубљен у својој самоћи и да му је неопходан спас из ње.

Роман обилује и занимљивим досеткама и пикантеријама из живота неких немачких писаца, као што су Гете, Бертолд Брехт, Хесе, као и Кафка, који је писао на немачком, што делује заиста освежавајуће. Овај роман је својеврсна енциклопедија, али не заморна и досадна, већ врло занимљива. У тренуцима када жели да разбистри главу од својих проблема, главни лик дела, који се иначе зове Семјуел, оде у биоскоп на претпоследњу пројекцију несинхронизованих филмова и обавезно из галерије понесе флајер са основним подацима о филму. Правећи таква интермеца и у самом делу, и ми можемо да сазнамо неке занимљивости како о филмовима које гледа, тако и о познатим немачким писцима, а да те информације нису доступне свуда.

Повезујући догађаје који су му се десили у последње време, Семјуел у њима види нешто судбинско. Да Мишима није оног јутра ушао у његов стан, он би остао затворен између хладних зидова свог мрачног стана и можда би ту изненада умро, а да нико не сазна за то јер никоме не би ни недостајао. Ово је роман о усамљеним људима, а усамљеност је нормално стање модерног човека.

Врло занимљиво, вреди прочитати!

Оцена 5/5