Budi ono što nisi

Mislim da sam ponekad vrlo površna osoba. U suštini to je posledica moje lenjosti i želje da se neki posao što pre završi pa ga onda otaljam. Nije da se hvalim, ali tako je.

Primećujem ja to kad usisavam, na primer, pa ne moram baš iza svih uglova da zađem, nego nešto i preskočim. Ostavim da se lepo nakupi prašina pa ću to drugi put, da se vidi da je više nema. Ili kada pečem palačinke pa onu poslednju udebljam jer me mrzi da napravim još jednu, što je glupo jer to je samo još jedan minut posla, ali ’ajde.

Sve češće mi se dešava, a ovo je mnogo ozbiljnije, da usred razgovora s nekim odlutam u mislima i uopšte ne pratim o čemu priča. To je, možda, posledica stresa, ili dosade, ali svakako je neozbiljno i za svaku kritiku. Trebalo bi na vreme da se povučem iz razgovora, a ne da odsutno klimam glavom i dovodim nas u neprijatnu situaciju kad usred razgovora zaćutim.

Izrazito me nervira kad okrećem stranice neke knjige i pravim se da čitam. To u suštini nije bukvalno tako, ali nekada mi je koncentracija tako slaba da ne mogu da pratim radnju ma koliko se trudila. Onda se vraćam na početak pa čitam ponovo, sve dok  ne shvatim da nema svrhe i odustanem. Posebno se to dešava sa opisima. Oni nikako ne mogu da mi zadrže pažnju pa često preko njih samo preletim, što mislim da je šteta jer se u njima često nalazi suština samog dela.

Mrzim tu svoju osobinu. Kad radiš nešto, radi ga predano i sa voljom. Čitam na blogovima kritike nekih knjiga koje sam i sama pročitala i shvatim da se uopšte nisam u njih udubila kako treba i preko nekih stvari sam prešla na brzinu i olako. A toliko je zanimljivih stvari u njima bilo koje sam ja možda i preskočila jer nisam imala strpljenja da ih pročitam do kraja. Ili sam ih pročitala, ali nisam zastala da malo o njima razmislim i razumem ih kako treba. Mogu da nalazim bezbroj izgovora za to, ali neću. Želim samo da to kod sebe promenim.

Zato i pišem ovo, kao podsetnik da se prema nekim stvarima treba odnositi sa više pažnje i razumevanja. Zato želim i da pišem ovaj blog jer imam priliku da o knjigama razmišljam i govorim kako nisam nikada do sad. Čitala sam kritike raznih autora, ali se sama nisam bavila nijednom, i mislim da je to veliki i zahtevan posao koji traži potpunu posvećenost i predanost. Za mene je to izazov i rado ga se prihvatam jer želim da ispravim tu grešku u sebi sa kojom sam, možda, rođena ili koju sam, verovatno, stekla vremenom.

Čovek treba stalno da radi na sebi i u svakom pogledu da traži bolju verziju sebe. Ja sam ovde taj pokušaj da budem bolja i opet kažem, nadam se da ću uspeti u svojim namerama.